Metamorphosis

[ METAMORPHOSIS ]

Hi, this is an illustrated story I've been working on, inspired by maritime mysteries from the past. Cheers!

"Novembarska jutra, kao i prethodnih godina, uterivala su reski ocaj u nase kosti. Okean je pretio olujama nosenim tropskim strujama. One su nam donosile demonske vetrove, cije hukanje bi dovelo i kakvog isposnika do ludila. Nikome nije bilo po volji, ali neki jadnici su morali da rade na svetioniku. Uostalom, nase hridi bi potopile i djavolju ladju.

Kasne veceri smo provodili u nejasnoj izmaglici potpomognutoj sa litrima crnog piva, mracnog kao nas trosni pab, tek jedva osvetljen uljanim lampama. Naravno, neko je uvek morao da dezura, a to prokleto vece gospod Frencis je sedeo gore u gnezdu. Mamurno jutro je slutilo na tek jos jedan dan, kao i svaki drugi. Onda smo primetili da gospodina Frencisa nema ni od korova. Nije bio ni u svojoj sobi. Trazili smo ga uzduz obale, cak smo otisli i do obliznjeg ribarskog naselja. Niko ga nije video, i niko nije znao gde je. Posle celodnevnog trazenja i neverice, resili smo da slucaj prijavimo obalskoj strazi. Brodovi su pretrazivali obalu danima, bez uspeha.
Nedelju dana kasnije, gospodin Malori je setao svog psa, kada je ugledao belu priliku u plicaku. Presijavala je iz daljine, kao nasukana lesina kita. Losijeg vida, tek izbliza je shvatio da to je sve samo ne kit. Ogromno bice, 40 stopa duzine, sa brojnim pipcima, razlivalo se po hladnom vulkanskom pesku, naizgled mrtvo. Medjutim, onda se prednji deo trupa uzdigao, rahiticno kao marioneta rdjavog lutkara. Bice je imalo ljudsko oblicje, i lice poznatog prijatelja, izmucenog od horora koje je dozivelo u tminama olujnog okeana.

Novembarska jutra, kao i prethodnih godina, uterivala su reski ocaj u nase kosti."